You Tube je kultura.
I donosi $.

Ako je politika u Srbiji najprofitabilnija 'industrija' onda umetnici,autori trk u politicare pa ce te posle jednog mandata moci da sebi otvorite pozoriste,galeriju ili muzej a mozda i dobijete Nobelovu nagradu.
Ukljucite se u politiku pre nego sto vas glad izvede na ulicu.

Savršen tekst. I sjajan primer kako dobra teorijska anliza može biti itekako praktično učinkovita. Sve čestitike autoru,a i redakciji što nas je u ove praznične dane počastila sa nekoliko izvanrednih tekstova.

Profit i novac su UVEK vladali, ukljucujuci i doba Renesanse, i to je jednostavno tako. Mozda je nekakav izuzetak doba komunizma, ali svi znamo kako se to zavrsilo (nisu mogli ni narod posteno da prehrane a kamoli da im ostaje za umetnost). A i sta nam je to od vrhunskih dela umetnosti ostalo iz tog doba? Ako ista, to je napravljeno disidentski i UPRKOS a ne zahvaljujuci toj drzavi.

I da ne kukamo vise na nekakvu fikciju "liberalnog kapitalizma", mi trzisni kapitalizam jos nismo iskusili ni u kasicicama. Kod nas vlada jedan drugi sistem - DRZAVNI REKETIZAM, u kome se bilo kakva drzavna pozicija zloupotrebljava za pljacku, i radnika i kapitala, zapravo SPRECAVAJUCI klasu istinskih produktivnih preduzetnika da se uzdigne. I sad TA korumpirana drzava da finansira umetnost?! Pa ja vec vidim rezultat - partijski DS-ovi umetnici dobijaju pare za u najboljem slucaju osrednje TV serije i filmove. Kapetan Misa i Kolarac su nam bar ostavili nekakva ZDANJA, a birokratija nikad nista, niti ce!

Naravno.Pisac mora da se bori za publiku.Da li je Velikićev recept najbolji, nisam siguran.Ali da je žalba pojedinih naših pisaca kako niko ništa ne čita pogrešna karta u literaturi u to sam siguran.Samo što ja ne mislim da se velika literatura ne može da piše za široke narodne mase.Velikić je negde kao francuski Beson.Piši, igraj kako narod voli i da nikog naročito ne zaboli.On se probio.Ne znam koliko na međunarodnom tržćištu ali ako je tamo, tamo su već gospodin Bajec koji pkiše o Keltima, Vizantincima i to tako što na deseetek stranica jednog svog romana junaci brinu najveću brigu kako da jaje postave da stoji uspravno i gto na svom najužem vrhu.Tamo su Basara koji sve srpsko pokušava da oneredki, tamo su samo oni koji ne slede nikakav mit o Srbima, ništa lepo o njima nemaju da kažu, tamo je Albahari tanak kao paučina, sumnjam da je Goran Petrović o čijem poslednjem romanu ne kruže najbolji glasovi(Nisam ga čitao)pa vi vidite koliko su tamo Srbi.A to samo nama nije važno.

Kada je Če Gevara postao kubanski brend mogli smo da se pozdravimo sa nekom ozbiljnijom revolucijom.Kapitalizam je više zaradio na njemu, nego što je imao od njega štete. Hipi revolucija je bila prilično spetljana, neartikulisana, deca cveća nestvarna. Previše je tu bilo psihodelije i talambasanja bez veze. Pa, tako i Kosa. Pobuna sa razlogom, ali do zla boga imaginarna bez jasnih zahteva. Isprazna.